Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju praznik Svetog velikomučenika Dimitrija Solunskog ili Mitrovdan.
Sveti Dimitrije se u crkvenim zapisima i narodnom predanju pominje kao hrabri vojnik i zaštitnik grada Soluna, poznat po svojoj veri i predanosti hrišćanstvu. Rođen je u 3. veku u Solunu (današnja Grčka). Bio je visoki rimski vojni zapovednik i plemić, ali je u tajnosti širio hrišćansku veru. Kada je rimski car Maksimilijan saznao za Dimitrijevu veru i uticaj, naredio je njegovo hapšenje. Sveti Dimitrije je stradao mučeničkom smrću 306. godine, proboden kopljem, zbog svoje nepokolebljive vere u Hrista, a njegova hrabrost i mučeništvo brzo su ga učinili jednim od omiljenih svetaca među pravoslavnim vernicima.
Običaji u srpskom narodu
U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. Uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude kod svoje kuće, taj će se preko cele godine noćivati po tuđim kućama. Postoji izreka „Mitrovdanak, zima na vratima“, što nagoveštava da sa ovim praznikom često počinju hladniji dani. Ako pada sneg na Mitrovdan, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, ako je oblačno čeka nas topla zima. Mnogi običaji koji se odnose na Mitrovdan imaju veze sa završetkom jesenjih radova i pripremom za zimu. U nekim krajevima, na Mitrovdan se završava period u kom su se stočari i radnici sezonski selili sa planina u doline. U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bila bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna.
Hajdučki rastanak
Ovaj dan je legendaran i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Mitrovdanak- hajdučki rastanak, Đurđevdanak- hajdučki sastanak.
