Foto: Wikipedia
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 16. novembra, obeležavaju Đurđic, praznik posvećen prenosu moštiju svetog velikomučenika Đorđa, jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetaca.
Pravoslavni Srbi svetog Đorđa slave dva puta godišnje. U proleće, 6. maja, obeležava se Đurđevdan – dan njegovog stradanja. A 16. novembra slavi se Đurđic, u sećanje na trenutak kada su njegove mošti prenete iz Nikomidije, današnjeg turskog Izmira, u Lidu Palestinsku. U narodu je ovaj praznik poznat kao Mali Đurđevdan.
Za razliku od prolećnog Đurđevdana, koji označava rađanje prirode i novi početak, Đurđic je duhovni praznik koji nas podseća na snagu vere, praštanja i dobrote. Smatra se tihom, mirnom, porodičnom slavom, bez raskošnih obreda, ali sa dubokom simbolikom: zahvalnošću za žetvu, pripremom za zimu i molitvom za zdravlje porodice. U narodnoj tradiciji se kaže: „Kako prođe Đurđic, tako će ti biti zima.“ Zato je običaj da se sve na ovaj dan sve radi polako, pažljivo i s merom.
Za Đurđic se veruje da kako se porodica ponaša tog dana, tako će biti tokom cele zime. Zato se izbegavaju svađe, teške reči, prigovori i kućne tenzije. Stara verovanja kažu da svaki nemir na ovaj dan ostaje u kući „kao hladan kamen“. Posebno se pazi da se deca ne grde tog dana, već da se zaštite i umire.
Prikaz Svetog Đorđa kao konjanika koji kopljem probija aždaju jedan je od njegovih najčešćih predstava u hrišćanskoj ikonografiji. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane, a kojoj je Sveti Đorđe mučeničkom smrću zadao smrtni udarac.
Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Sokobanjske Vesti
