Živko Stefanović jedan od stočara sa najvećim brojem ovaca u sokobanjskom kraju- od 160 grla proizvede tonu sira godišnje

Porodica Stefanović završila je još jedno leto provedeno na pašnjacima ispod planine Rtanj. Sada, kada su hladniji dani, stado od 160 ovaca se vraća u tor, a vredni domaćin Živko Stefanović svodi bilans godine – između tradicije, mukotrpnog rada i ljubavi prema ovčarstvu koje u njegovoj porodici traje decenijama.

Iako su nekada imali preko 200 ovaca, prostor u štali i ograničeni resursi naterali su ih da smanje broj grla na oko 160, od čega je 128 prijavljeno za subvencije koje redovno primaju. Kako kažu, kupaca je sve manje, ali zato sir koji proizvode tražen je svake godine sve više.

„Imamo dobar sir, čvrst i kvalitetan, proizvedemo do jedne tone godišnje. Cena mu je već tri godine ista, između 1.500 i 1.700 dinara. Sve prodamo preko leta na kolibi, gde imamo letnji salaš i gde svraćaju naši stalni kupci“, objašnjava Živko.

Porodica Stefanović raspolaže sa preko 200 hektara državne zemlje i boravi na salašu do kasne jeseni, prateći prirodni ciklus jagnjenja od januara do maja. Njihove ovce su svrljiške, sa kvalitetnim mesom i mlekom. Ovce se puštaju na ispašu dok je vreme hladno, a kad počne jagnjenje, puštanja više nema do proleća. Kako kaže Živko, ove sezone je hrana ograničena, pa bi im pomoć države dobrodošla.

„Slabo hrane imamo, nadamo se da će država malo da pomogne i obezbedi žito. Ovog leta smo imali pomoć sektora za vanredne situacije što se tiče vode, jer inače, gde bismo mi u planini bez vode i sa tolikom stokom„, dodaje.

Porodica vodi gazdinstvo gotovo samostalno.

„Čistimo štalu, šišamo ovce, lečimo ih. Imamo podršku lokalnih veterinarа, koji nam izlaze na teren za konsultacije i ne naplaćuju mnogo. Znamo se već dugo, pošto ovo radimo decenijama. Tako uspemo i da nešto uštedimo radeći sami“, kaže Živko.

I pored izazova – ograničenog tržišta i klimatskih poteškoća – Stefanovići planiraju da nastave sa tradicionalnim ovčarstvom.