Foto: Sokobanjske Vesti
Drugog dana Sokobanjskih medicinskih dana u fokusu su bile teme iz oblasti pedijatrijske pulmologije i alergologije, sa posebnim osvrtom na tuberkulozu i komplikovane pneumonije kod dece. Ovaj stručni skup okupio je lekare iz brojnih zdravstvenih ustanova Srbije, koji su razmenili iskustva i aktuelne podatke iz prakse.
U ime domaćina, prisutne su pozdravile dr Ivana Filipović, direktorka Specijalne bolnice i njena pomoćnica dr Mirjana Živanović.
„Specijalna bolnica je ujedinila lekoviti faktor i tradicionalnu medicinu i veoma dobro vodi pacijente ka ozdravljenju. Trudimo se da naše znanje, volju i želju da pomognemo najmlađima prenesemo na mlađe kolege i da nastave našim putem. Ovaj skup je prilika da svi zajedno naučimo nešto novo, usavršimo i unapredimo znanje a sve u korist naših pacijenata“, rekla je dr Živanović.
Direktorka Specijalne bolnice Sokobanja istakla je da iako ona nije pedijatar, teme vezane za pedijatriju posebno je raduju.
„Hvala što ste danas ovde, ovo je jedan od retkih stručnih skupova koji se organizuju tokom vikenda, a naš je već tradicionalan. Posebno sam ponosna što je okupio najistaknutije stručnjake iz oblasti dečje pulmologije i alergologije i ovaj skup služi svima nama“, reči su dr Filipović.
Profesor dr Zorica Živković iz Dečije bolnice za plućne bolesti i tuberkulozu KBC „Dragiša Mišović“ iz Beograda istakla je da, iako se tuberkuloza danas smatra retkom bolešću, u praksi se i dalje sreću pojedinačni slučajevi, naročito među decom i adolescentima.
„Iako se često misli da je reč o retkoj bolesti, mi u praksi ipak viđamo slučajeve, naročito u poslednjih nekoliko godina. Postoje tzv. rezervoari infekcije – odrasle osobe koje su reaktivirale tuberkulozu ili se ponovo inficirale. Na to utiču brojni faktori – migracije, teški životni uslovi, pa i posledice pandemije – što je dovelo do ponovne pojave tuberkuloze, pa čak i kod mlađe populacije. U našoj bolnici smo u poslednje vreme imali nekoliko dece i adolescenata sa vrlo teškim, komplikovanim formama bolesti koje zahvataju više organa. To zahteva dugotrajno lečenje, ozbiljan timski rad i veliko strpljenje, a dug boravak u bolnici značajno utiče na kvalitet života te dece“, rekla je dr Živković i naglasila da je ključ prevencije vakcinacija novorođenčadi.
O značaju prevencije i kompleksnosti lečenja pneumonija kod dece govorio je doc. dr Aleksandar Sovtić, pedijatar- pulmolog iz Instituta za majku i dete na Novom Beogradu.
„Nažalost, i dalje i u svetu i kod nas deca obolevaju od teških formi upale pluća. Reč je o bakterijskim infekcijama koje se javljaju i kod potpuno zdrave dece, a posebno su rizična deca koja nisu u potpunosti imunizovana protiv pneumokoka. Pneumonije zahtevaju kompleksan pristup – preciznu dijagnostiku i adekvatno lečenje, jer mogu biti veliki klinički i terapijski izazov. Osetljivije su i grupe dece sa oslabljenim imunitetom, kao i starije osobe sa hroničnim bolestima. Zato je prevencija, posebno imunizacija, od ogromnog značaja“ istakao je dr Sovtić.
Tokom skupa naglašeno je da su pravovremena dijagnoza, imunizacija i kontinuirana edukacija lekara i roditelja ključni u borbi protiv respiratornih bolesti kod dece.
