Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vavedenje presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci. Ovaj praynik naziva se još Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica i spada među 12 najvećih hrišćanskih praznika. Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvedena u hram Božji, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane.
Na ovaj dan Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima i u molitvama i postu, u hramu ostala do dvanaeste godine. Posle smrti roditelja, Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta u čijem je domu primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Pretpostavlja se da se ovaj dan praznuje od četvrtog veka, pisani tragovi potiču iz 8. veka. Praznik je i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.
Narodna verovanja i običaji
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. U Takovskom kraju bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale. U nekim selima žene koje nemaju decu, odlaze u manastire i crkve, gde se mole kako bi dobile porod. Ponegde se veruje da lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu. Stariji kažu da ako na Vavedenje pada kiša biće rodna godina, a ako duva jak vetar nerodna. Ako bude hladno i sa snegom, sledeća godina biće blaga i topla.
Praznik Vavedenje presvete Bogorodice pada u vreme velikog Božićnog posta pa je post danas obavezan. Tradicionalno, domaćice prave obilne trpeze u čast ovog praznika. Posebna pažnja se posvećuje hrani, verujući da će ona doneti plodnost i blagostanje u dom. Veruje se da se na današnji praznik ne smeju konzumirati jela koja se seku nožem, kako bi se izbeglo prizivanje nesreće.
