„Iskra“ zaiskrila u Sokobanji: Priča o majci velikana Nikole Tesle, ljubavi, požrtvovanosti i posvećenosti

U okviru obeležavanja Sretenja u Sokobanji, publika je imala priliku da pogleda monodramu „Iskra“, posvećenu liku i delu Nikole Tesle iz ugla njegove majke.

Predstava, koja je već doživela više od stotinu izvođenja, donosi prvi put u istoriji Teslu obrađenog iz majčine vizure u izvođenju maestralne Maje Kolundžije Zoroe. Život ove nepismene žene koja je odgajila naučnika koji je obasjao svet, postala je tema predstave koju je na osnovu Majinih istraživanja i sugestija napisala dramaturškinja Ružica Vasić.

Kako je nastala „Iskra“?

„Ideja je došla u vreme korone, nekako između jave i sna. Videla sam da niko nije radio Đuku Teslu i pomislila – možda je vreme da se ta priča ispriča. Čak sam i naslov „Iskra“ sanjala. Ono što nas povezuje je to što potičemo sa ličkog podneblja. Veoma mi je bliska, a u našem kraju majke su patrijarhalne, posvećene deci. Njena priča je univerzalna, priča svih majki čije dete je daleko i koja ima samo jednu želju, da ga vidi još jednom pre nego što napusti ovaj svet.“

Koliko je bilo zahtevno raditi na ovoj predstavi?

„Osnovna ideja bila je da predstava bude prožeta istinom i istorijskim činjenicama, ali da ne bude dokumentarno pozorište. Želela sam da sve bude zasnovano na tačnim istorijskim podacima, ali da forma ostane klasično pozorište. Ništa nije dodatno upakovano, samo dramaturški složeno tako da nosi emociju i istinu. Bilo je emotivno vrlo zahtevno. Ovo je priča i o Nikoli Tesli, ali pre svega o majci. O jednoj jednostavnoj, snažnoj ženi koja kaže: „Ne tiče me se što si veliki i slavan. Dođi da te vidim, da mogu mirno da umrem.“ U toj jednostavnosti je sva snaga“.

Šta se saznavali radeći na pripremi predstave?

„I danas otkrivam nove detalje iz Teslinog života. Gde god igram, susrećem ljude koji vole i poštuju Teslu, koji su proučavali njegov život. Javljaju se potomci ljudi koji su bili deo njegovog puta. Do sada niko nije ukazao na neku veliku grešku, samo poneke sitnice, poput redosleda imena dece, koje sam kasnije uskladila. Meni je važno da budemo u istini“.

„Iskra“ kao simbol života

„Naziv predstave, ističe, nosi višestruku simboliku.  Iskra nije samo struja i asocijacija na Teslu. Iskra je život. Kada dolazimo na život – jedna iskra, kada odlazimo – jedna iskra. Sve su to iskre. I danas nam je potrebna jedna iskra.“

Predstava otvara i temu majčinske ljubavi i požrtvovanosti, ali i šire pitanje odlaska dece sa ovih prostora?

Balkan je vekovima podneblje sa kojeg se odlazilo trbuhom za kruhom. Deca su odlazila u veće gradove ili preko okeana. Kada jednom odu, odnos više nikada nije isti. Čujete se, dolazite, ali zajedništvo se menja. To je univerzalna priča mnogih majki. Monodrama „Iskra“ tako prevazilazi istorijski okvir i postaje snažna, emotivna priča o majci, detetu, žrtvi i neraskidivoj vezi koja, poput iskre, traje zauvek.“

Monodrama kao poklon građanima povodom slave Eparhije timočke Sretenja

Predstavi „Iskra“ prisustvovalo je i Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit timočki g. Ilarion, sokobanjsko sveštenstvo, predsednik opštine Sokobanja Miodrag Nikolić sa saradnicima, predstavnici kulturnog života Sokobanji i mnogobrojni građani. Predstava je održana u duhu očuvanja kulturnog i istorijskog nasleđa, uz veliki i dug aplauz i sa mnogo suza.

Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Sokobanjske Vesti