Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Mitrovske zadušnice, jedan od četiri praznika koji se posvećuje mrtvima.
Zadušnice nikad nisu u vreme posta i uvek se padaju u subotu jer je Isus Hristos taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen.
To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke. Na Zadušnice se u crkvama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi. Pravilo je da se nosi onoliko sveća koliko se mrtvih pominje.
Zajedničko za zadušnice u svim krajevima jeste izlazak na groblje i organizovanje posluženja na grobu. Nekad su to samo pita, kafa i voda, a negde se iznesu kuvana jaja i pečenje. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi. U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na zadušnice gori sve do sledećih zadušnica. Takođe, postoji verovanje da ako se na zadušnice ne upali sveća, mrtvi će godinu dana biti u mraku.
Srpska pravoslavna crkva u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske ili Mitrovdanske.
