Danas slavimo Cveti, praznik cveća i proleća

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Cveti, praznik kojem se obeležava ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.

Cveti su pokretni praznik koji se slavi dan posle Lazareve subote, Vrbice. Ustanovljen je u Jerusalimu, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim. Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“. Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.

U našoj zemlji, Cveti su i istorijski praznik. Na Cvetnu nedelju 1815. godine vojvoda Miloš Obrenović podigao je u Takovu Drugi srpski ustanak, protiv turske vlasti.

Po narodnom običajnom kalendaru, današnji dan počinje umivanjem vodom u kojoj su juče, na Vrbicu, potopeljni cvetovi kako bi ukućani bili rumeni i zdravi. Na Cveti se obično bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.

Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.