Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara i splavara. Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine svetitelj preminuo. Kako Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Praznik posvećen ovom svetitelju je prvi u nizu takozvanih zimskih praznika koji počinju 19. decembra i traju do Bogojavljenja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija ima 2,5 miliona domaćinstava, a ako pođemo od one čuvene da „Svetog Nikolu pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“, onda se ova krsna slava obeležava u više od milion domaćinstava u našoj zemlji.
Prema narodnom verovanju, Sveti Nikola obilazi ljude i donosi pravdu – nagrađuje dobre, a opominje one koji skrenu sa pravog puta. Zato se veruje da na njegov dan ne treba činiti loša dela, svađati se ili govoriti ružne reči. Mnogi vernici smatraju da Sveti Nikola „čuva kuću i porodicu“ tokom cele godine. Tradicija kaže da u noći između 18. i 19. decembra deca koja su bila dobra tokom cele godine dobijaju poklone, slatkiše i voće u svojim čizmama koje roditelji ostavljaju na prozorskom simsu uoči ovog velikog praznika. To je jedan od običaja koji prati dan posvećen ovom velikom svetitelju i zadržan je u nekim delovima Srbije.
Instalirajte iOS ili Android aplikaciju Sokobanjske Vesti
