Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 16. novembra, slave Svetog Đorđa, odnosno Đurđic, jednu od najčešćih krsnih slava kod Srba.
Sveti Georgije ili Sveti Đorđe je bio velikomučenik i borac za hrišćastvo. On je odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćanstva kada je rekao da se ne plaši da umre za svoju veru. Propovedao je novozavetnu veru i, prema verovanju, čak je i carevu ženu, Aleksandru, uspeo da preobrati u hrišćanku. Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe. Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu, krstastim mačem ubija aždaju, koja je simbol paganske vere.
Narodna verovanja i običaji
Đurđic nije crveno slovo, ali je veoma poštovan praznik među vernicima, pa se na ovaj dan ne rade teški poslovi. Prema narodnom verovanju, od 16. novembra, pa sve do 24. novembra vremenske prilike ukazaće nam na to kakva će biti predstojeća zima. Ako dani budu magloviti, zima će biti promenljiva i maglovita, a ako bude vedro zima će biti oštra sa dosta mraza. Veruje se da se na današnji dan ne treba loviti, jer će u suprotnom lovce zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti cele godine. Dani od Đurđica do Svetoga Mrate, 24. novembra, nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće i ništa se ne pere. Veruje se i da na današnji dan ne treba loviti, jer će u suprotnom lovce zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti cele godine.