Svima je već dobro poznata naklonost srpskog naroda prema dobrom jelu, piću i zabavi. Svako ko je posetio Srbiju izdvaja dve stvari – ljubaznost naših ljudi i odličnu kuhinju. Srpsku kuhinju karakteriše veoma raznovrsna, jaka i začinjena hrana i obuhvata riznicu ukusa i mirisa nastalu mešavinom uticaja raznih naroda koji su prolazili ovuda i živeli na ovim prostorima.
Mnoga jela su nastala ili se spremaju samo u određenim krajevima Srbije. Od Vojvodine do Vranja, svaki kraj ima specifičnu hranu za koju mnogi nikada ranije nisu čuli- od rinflajša do popeća. A Sokobanja, poznata po čistom vazduhu i raskošnoj prirodi, poznata je i po dobroj hrani, a jela ovog kraja nose i zanimljive nazive.
Jedno od tradicionalnih jela sokobanjskih kafana u prvoj polovini prošlog veka bio je šuš muš. Ovo jelo je u početku bilo jelo siromaha, a kasnije su svi viđeniji sokobanjski gosti želeli da probaju ovaj specijalitet, koji se sastoji od junećih škembića i svinjskih papaka, sa dosta povrća.
Predžmijarka je salata od baranih suvih paprika i praziluka, a slična je i trkanica koja pored paprike i praziluka sadrži i paradajz. Kada je domaćicama trebala neka brza poslastica, spremale su bibče, jaja, šećer i brašno koje su pekle na plotni ili ognjištu.
Pregmeljani krompir je obaren krompir, izgnječen na tiganju sa dinstanim lukom i alevom paprikom, a pasulj pretrljanac je još jedna varijacija omiljenog srpskog kuvanog jela koji se sprema u sokobanjskom kraju. To je dobro skuvan, izgnječen i zapečen pasulj sa alevom parikom i belim lukom. Kravajčići se prave od kiselog testa, u obliku pogačica a mogu se puniti orasima i medom.
Popara je bila jelo siromaha, a ovo zaboravljeno jelo danas ima moderne kombinacije ukusa. Komadi suvog hleba preliju se vrelom vodom, a dodaje se, po mogućstvu, ovčji sir i suva slanina, dok se kod poparuše suvi hleb preprži na masti a zatim se dodaje stari, prevreli sokobanjski sir.