Velika subota je poslednji dan Strasne nedelje, perioda patnje, raspeća i smrti, i obeležava se u tišini, molitvi i iščekivanju Vaskrsa.
Veliku subotu, drugi dan Hristove žalosti i dan koji u narodu nosi još i naziv Strašna subota. Ovo je dan kada je, prema predanju, Isus Hristos sišao u Had da propoveda Jevanđelje dušama preminulih.
Velika subota označava kraj starog veka, koji je bio obeležen slavljenjem subotnjeg dana, i početak novog veka u kojem se slavi dan Hristovog Vaskrsenja. Ovog dana završavaju se pripreme neophodne za proslavu Vaskrsa sutradan. Sprema se kuća, priprema se odeća, a neki vernici tada farbaju jaja.
U nekim krajevima zemlje, poput Homolja, priprema se poseban kolač zvan vaskršnjak, ukrašen bosiljkom, zajedno s manjim kolačima, dok se u jugoistočnom Banatu pripremaju posebni kolačići koji se nakon bdenija nose na groblje. Na Veliku subotu ne rade se fizički poslovi po bašti ili polju, žene ne treba da šiju ili rade ručne radove, a nije dobro započinjati nove poslove.
