Ljubav prema selu, prirodi, poljoprivredi i čuvanju stoke Vesna Đurđević iz Vrmdže gaji od malena. Iako je živela u inostranstvu, putovala i radila, život na selu i proizvodnja sopstvene hrane, kako kaže, predstavlja pravi užitak. Pored velikog imanja o kom brine, Vesna je poznata po proizvodnji suhomesnatih proizvoda, a njena šunka može da se takmiči sa najpoznatijim šunkama na svetu. Možda i jedini ženski proizvođač suhomesnatih proizvoda u Srbiji, otkrila nam je svoju tajnu.
“Šunka je rađena po uzoru na baranjsku, kraljevsku, na pršut, ali sam razvila svoj neki sistem i zadovoljna sam time. Svi koji su probali kažu da je odličnog kvaliteta. Šunku stavljam u presu za odsoljavanje, zatim ide na dimljenje, a dužinu dimljenja određujem prema mirisu, boji i izgledu mesa. Nakon toga, meso dolazi na sušenje na vazduhu i na kraju u podrum na buđenje”, recept je Vesne Đurđević.
Šunka se pravi od mesa svinje moravke, a kako kaže Vesna, najbitnije je da se svinje gaje na otvorenom, da se ne hrane koncentratom već žirevima.
“Bitno je da je svinja stara najmanje dve godine, da je meso zrelo i to radimo po uzoru na iberijsku šunku, koja je jedna od najbojih na svetu. Žir kojim se svinje hrane daje jednu posebnu notu ukusu šunke“, dodaje Vesna.
Sam proces sušenja mesa je izuzetno bitan u proizvodnji. Vesna je sa svojim mužem izgradila specijalnu pušnicu koja podrazumeva sporo sušenje na bukovom drvetu.
“U pušnici se nalazi filter od kamena, što je jako bitno zbog kancerogenih supstanci koje se nalaze u dimu, a taj kamen skuplja čađ. Inače, meso sušimo samo na bukovom drvetu, na hladnom dimu, nekih 10 puta, svaki drugi dan. Lagano sušenje, dok dobije aromu dima i onda ide na sušenje na vazduh“, objašnjava Vesna.
Osim šunke, Vesna proizvodi i pečenice, kobasice, čvarke kao i sardijsku slaninu začinjenu ruzmarinom i žalfijom. Meso uglavnom prerađuje za sopstvene potrebe, prijatelje i porodicu, ali se kvalitet pročuo pa je tražena i šire.