Sremac na Lepteriji; Foto: Screenshot SOKOBANJA 1837-2007, Ljiljana N. Nikolić, Stevan Stanković
Svojom prirodom, istorijom i lepotom, Sokobanja je oduvek privlačila različite ljude, a uticaj znamenitih ličnosti je doprineo njenom razvoju i renomeu. Banju pod Ozrenom decenijama posećivali su velikani srpske književnosti, tražeći u njoj mesto za odmor i inspiraciju. Ivo Andrić, Branislav Nušić, Isidora Sekullić rado su obilazili Ozren, Ripaljku, Vrelo, Lepteriju.
Iz zaostavštine banjskog fotografa, Milisava Milosavljevića, njegov učenik Siniša Ristić čuva sliku poznatih ličnosti koje su letovale u ovoj popularnoj srpskoj banji.
Na poleđini ove fotografije koja je naslovna u ovom tekstu, piše: „Književnici na Lepteriji 1903. godine“. Na snimku se vide: Stanoje Stanojeivć, Mihajlo Gavrilović, Pavle Popović, Slobodan Jovanović, Stevan Sremac (stoje), gđa V. Belića, gđa Stanić, gđa. gđa Đorđević, gđa E i V. Belića (sede). Ova fotografija se nalazi i u albumu Srpske akademije a publikovana je u knjizi: Sokobanja 1837 – 2007 autora Ljiljane N. Nikolić i Stevana Stankovića.
Jedan od najverniijih gostiju bio je Stevan Sremac koji je u banji i preminuo 1906. godine. Meštani kažu da je Sremac bio ljubitelj dobrih jela i dobre čaše pića, uvek raspoložen za šalu, a sa društvom je često dočekivao zoru u sokobanjskim kafanama.
„Šta ću ja tako rano kući, ionako me ne čeka žena“, govorio bi onome ko bi pokušao da ga povede na spavanje.
Sokobanja je bila primerena njegovom doživljaju sveta, voleo je ne previše spektakularne mondenske banje gde dolazi bogati svet, već gde su obični ljudi velikoga duha. Voleo je da traži smeštaj u manjim kućama, u sporednim ulicama i smatrao je da Sokobanja, zbog prirode i ambijenta i svoje vode jedan od najidealnijih prostora koji su bliski njegovom doživljaju života.
U leto 1906. godine, Sremac se iznenada razboleo, bolovao je kratko i 12. avgusta je umro na rukama banjskog poznanika Ilije Pavlovića. Iz Beograda došao je piščev brat Jovan da prenese pokojnika u glavni grad, a veliki broj banjskih gostiju i svi stanovnici našli su se u tužnoj povorci za kovčegom u kome je ležao njihov prijatelj.
Otada je prošlo 119 godina. Za Sremcem je ostala spomen- ploča na kući u kojoj je preminuo, bista i ime ulice u novom naselju, a i sokobanjska biblioteka nosi ime našeg velikana književnosti.
