Srpska pravoslavna crkva sutra slavi praznik Sretenje Gospodnje, kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put u hram uvela novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Prvi susret Boga i čoveka pod svodovima hrama, u pravoslavnoj crkvi važi za jedan od najsvečanijih događaja.Praznik spada u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.
Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40. dan od Božića. Po gregorijanskom kalendaru proslavlja se 2. februara, dok crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara, među kojima i Srpska pravoslavna crkva, proslavljaju 15. februara.
Običaji i verovanja na Sretenje
U narodu se veruje se da se na Sretenje sreću zima i leto. Tad je moguće predvideti kakvo nas vreme čeka u narednom periodu. Ako tada osvane sunčan dan, a medvedi se uplašeni od sopstvene senke vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako medved ne vidi svoju senku i izađe iz pećine da traži hranu, zima je gotova.
Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
Istorijski značaj
Dan Sretenja 1804. godine presudan je za istoriju srpskog naroda, jer je tog dana Krađorđe Petrović podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak. Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, a Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti.
