Berba sremuša počela je sa prvim toplim i sunčanim danima. Poljane i padine na Ozrena prepune su ove plemenite divlje biljke, čije je branje, ali i konzumiranje omiljena aktivnost Sokobanjaca.
Sremuš ili crembuš, kako ga zovu na ovim prostorima, jeste višegodišnja samonikla zeljasta biljka. Raste na vlažnim predelima, pored šumskih puteva i potoka, a najviše ga ima u bukovim šumama. U narodu poznata i pod nazivom divlji beli luk jer je karakteriše jaka aroma i ljutkast ukus. Berba sremuša odvija se od marta meseca pa sve do maja, odnosno sve dok on ne procveta. Najčešće se upotrebljava nadzemni deo biljke. Od aprila do juna meseca može se koristiti lukovica sremuša i mladi listovi.
Biljka sremuš je bogata mineralima i vitaminom C, tako da može pomoći kod raznih zdravstvenih problema. Listovi sadrže veću količinu vitamina C, nego lukovica, tako da se ljudi uglavnom opredeljuju za upotrebu listova sremuša.
-Za visok holesterol i pritisak – listovi sremuša, dok su još uvek mladi, zbog prisustva blagotvornih minerala, preporučuju se osobama koje pate od visokog nivoa holesterola i trigliceida u krvi, jer povoljno deluje na arterije.
-Za upale i infekcije – konzumiranje svežeg sremuša blagotvorno deluje i na parazite u crevima, štiti creva od iritacija, a takođe štiti organizam od prehlada i gripa.
-Za čir na želucu i gastritis -deluje umirujuće na iritiran želudac i na bolove koje uzrokuje čir.
-Sremuš za srce- ova biljka ima sposobnost da širi krvne sudove, tačnije čini ih elastičnim, što pozitivno utiče na funkcionisanje srca.
-Za kožu- u obliku kupke, sremuš je idealan za sve one koji pate od problematične kože, upalnih procesa na koži, iritiranosti kože, ekcema i dermatitisa.
-Kao čistač organizma- lekovita svojstva sremuša efikasna su i za pročišćavanje organizma od toksina. Tačnije, sremuš čisti jetru, bubrege, creva i žučnu kesu.
