Foto: Sokobanjske Vesti
Na 170. godišnjicu od rođenja Stevana Sremca, jednog od najvećih pripovedača i pisaca srpske književnosti, u biblioteci koja nosi njegovo ime održana je tribina pod nazivom „Književni zavičaji Stevana Sremca“. Istoričar književnosti prof. dr Goran Maksimović govorio je o posebnoj vezi Sokobanje i Sremca.
On je jedan od onih pisaca koji su svakog leta dolazili u Sokobanju, bila je njegova omiljena banja kao i kasnije Nušiću, Andriću i Crnjanskom. Ovaj prostor je doživljavao kao drugi zavičaj.
„Sokobanja je bila primerena njegovom doživljaju sveta, voleo je ne previše spektakularne mondenske banje gde dolazi bogati svet, već gde su obični ljudi velikoga duha. Voleo je da traži smeštaj u manjim kućama, u sporednim ulicama i smatrao je da Sokobanja, zbog prirode i ambijenta i svoje vode jedan od najidealnijih prostora koji su bliski njegovom doživljaju života“, rekao je Maksimović.
Iako nema poznatih podataka o tome da su neka Sremčeva dela pisana u Sokobanji, osim prijemnog govora za Srpsku kraljevsku akademiju nauka, ovaj prostor bio je izvor ideja, tema i likova koji su ušli u njegovo stvaralaštvo.
„Sve sredine u kojima je živeo Sremac, od Sente, preko Beograda, Niša i Pirota ostavile su snažan i veoma upečatljiv uticaj, a on je snagom svoje imaginacije sve teme i motive uključivao u književna dela. Sremac je bio majstor govora, osećao je dijalekatski govor, imao je neku vrstu melodijske dimenzije u sebi tako da je veoma lako svaki književni zavičaj pronašao mesto u jezičkom segmentu književnog dela“, objašnjava Goran Maksimović.
Stevan Sremac je životom i radom povezao naizgled nespojive sredine- Sentu u kojoj se rodio, Niš gde je stvarao i vodio lični i politički život, Pirot i Beograd gde je radio i Sokobanju u kojoj se lečio i gde se upokojio. Ova veza nas podseća da Sokobanja nije samo lečilište, već mesto gde se prepliću istorija i kniževnost stvarajući jedinstvenu atmosferu koja je uticala na stvaralaštvo velikana naše književnosti.
„Ovo je odlična prilika da insistiramo na kulturi čitanja, na tome da pokažemo mlađim generacijama a starije da podsetimo da je u čitanju sadržana mudrost ovog sveta i da ćemo tako moći da lakše podnesemo sve dobre i loše strane ovog života“, poručio je književni kritičar Goran Maksimović.
