Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave veliki hrišćanski praznik Svetog Jovana Krstitelja, koji je po verskom učenju najavljivao Hristov dolazak i krstio božijeg sina. Sveti Jovan je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao, živeo je jednostavno i asketski, a ubijen za vreme kralja Judeje Iroda koji je naredio da se proroku odseče glava. U mnogim kućama u Srbiji obeležava se danas krsna slava, koju prate i određeni običaji (Jovandan kako narod još naziva ovaj praznik je posle Nikoldana i Đurđevdana najveća krsna slava kod Srba)
U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Naši preci su odvajkada verovali da se baš na dan svetog Jovana dešavaju razna čuda uz pomoć ovog svetitelja i odatle potiče mnoštvo narodnih običaja vezanih upravo za ovaj dan.
Na ovaj dan se, po mogućstvu, ne uzima nož u ruke u znak sećanja na stradanje Jovanovo. Izbegava se crvena boja, tako da se deci nikako ne daje ništa crveno u ruke, ni jabuka, ni slatkiš. Takođe se crveno izbegava i u slučaju hrane i pića, te se ne jede i ne pije nništa crveno jer to simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. Ako ste planirali bilo kakav put, veruje se da je ovo idealan dan jer ćete imati zaštitu sveca.
Smatra se zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.
