Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Alimpija Stolpnika, koji se u mnogim domovima u Srbiji obeležava i kao krsna slava. Sveti Alimpije jedan je od tri velika stolpnika, pored Simeona i Danila Stolpnika. Na ikoni se predstavlja u asketskom, pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu. Ovaj svetac je veoma poštovan u srpskom narodu. Rođen je oko 522. godine u Andrijanopolju (Jedrene) u Paflagoniji, a još od ranog detinjstva bio je predan Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora.
Sveti Alimpije Stolpnik bio je hrišćanski asketa iz 7. veka, a smatra se jednim od tri velika stolpnika uz Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika. Bio je voljen i poštovan, ali je oduvek težio životu u usamljeništvu i molitvi. U kasnijim godinama života povukao se na jedno grčko groblje pored grada Paflagonije, od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja, nastanivši se na jednom stubu, odnosno stolpu, zbog čega ga i zovemo stolpnikom.
Kod Srba postoji verovanje da je Sveti Alimpije pregazio kugu, zaustavio gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio razna druga čuda. Moli mu se za zdravlje i mala i velika čuda, a običaj u narodu je da se na ovaj dan rano ujutru ode u crkvu, kako bi sve bilo zdravo u narednoj godini. Sveti Alimpije Stolpnik je i zaštitnik stočara i stoke, pa se na ovaj praznik ne upreže tegleća stoka. Na njegov dan se posti, a na trpezi ne bi trebalo da se nađe teletina, junetina ili kravlje meso.
