Slavimo Blagovesti, praznik koji donosi sreću

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Blagovesti, dan kada se hrišćani podsećaju dolaska arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg, Isusa Hrista, Mesiju i spasitelja sveta i čovečanstva. „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“. Blagovesti se ubrajaju među dvanaest velikih praznika i zauzimaju posebno mesto kao početak spasenja čovečanstva. U liturgijskom smislu, praznik predstavlja trenutak kada se počinje ostvarivati Božiji plan za iskupljenje ljudskog roda.

Po narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinjao pesmom devojačkom. Devojke i žene, posebno one koje žele da zatrudne i postanu majke, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici, a vlada verovanje da na ovaj dan žene ne treba da se češljaju.

U selima, narod se plašio zime sve dok ovaj dan ne prođe i tako su tek posle Blagovesti kretali sa radovim u voćnjaku i njivama, kalemljenje voća, orezivanje vinograda i setva pšenice i ječma. Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, „ukazuju“ kakva će godina biti. Ako je nebo vedro – biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.