Kuća Sremca otvorena za goste Sokobanje

Malo se priča o tome da je Stevan Sremac svoje poslednje dane proveo u Sokobanji.

Bio je poštovan i omiljen profesor, učesnik ratova i zagriženi borac za liberalne ideje. I tada kada je boravio u banji meštani su ga opisivali kao povučenog i tihog čoveka sve doo trenutka kada mu se neko u kafani ne suprotstavi mišljenjem e tada postaje pravi ratnik.

Na preporuku lekara otišao u Sokobanju, gde je preminuo 12. avgusta 1906. godine.

Upravo kuća u Dragovićevoj ulici gde je boravio jeste danas dostupna turistima, mogu u nju da odsednu, jedino obeležje da je to baš ta kuća jeste ploča. Kako ovo zdanje jeste privatno vlasništvo nije bilo načina da se od ove kuće napravi muzejski prostor. Dobri poznavaoci pirlika kažu da je i ovako kuća dosta popularna pa mnogi i ako tu ne odsedni prođu da je slikaju, jer se ispred same kuće nalazi bista Stevana Sremca.

Populani Sremac je počeo da piše u 33. godini. Radio je kao profesor u Nišu, Pirotu i Beogradu, a učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1877. godine kao dobrovoljac. Vrlo često upuštao se u političke polemike a najvatrenije je zastupao liberalne ideje.

Sremac je odrastao pored ujaka, Jovana Đorđevića koji je puno vremena i pažnje posvećivao knjizi. Bio je uredan i puno vodi računa o tome kako se nosi, nije imao ženu jer je kažu, bio probirljiv. U kafani umereni boem ali za katedrom najbolji. Nije puno putovao ali je voleo večernje izlaske.

Simo Živković je pisao da Sremac “nije držao do lekara” ali je ipak 1903. godine na njihovu preporuku počeo da dolazi u Sokobanju, u kojoj mu je prijao vazduh i hrana. Baš ovde voleo je i da se druži sa ostalim piscima.