Srpska, Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, Sveta Gora i Јerusalimska patrijaršija, koje poštuju julijanski kalendar, u ponoć će dočekati Novu godinu.
Iako nije zvanična Nova godina, ona se slavi u balkanskim zemljama kao što su Srbija, Crna Gora, Republika Srpska, Severna Makedonija i pravoslavni delovi Hrvatske. Takođe se slavi u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji i Gruziji. Zanimljivo je i to da tradicija obeležavanja Julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj (kao Alter Silvester), ali i u nekim delovima Galske zajednice u Škotskoj (Edinburški Am Bothan).
Godine 1919. država Srbija je prešla na računanje vremena po gregorijanskom kalendaru. Kako Srpska pravoslavna crkva nikada nije priznala ovaj kalendar ona je nastavila da obeležava praznike na dotadašnji način. I tako je rođena i tada prvi put proslavljena Srpska Nova godina.
Srpska Nova godina ranije se više dočekivala u sopstvenom domu, gde se pripremala svečana trpeza. Služila se vruća rakija, kuvano vino i krofne. Javnu proslavu nove pravoslavne godine prva je organizovala beogradska „Kasina“, a sledećih godina pridružile su se sve prestoničke kafane, lokali i bioskopi.
U poslednjih nekoliko decenija, doček Srpske Nove godine dobija sve svečaniji karakter. U mnogim gradovima širom Srbije organizuju se koncerti na otvorenom, uz vatromet i zabavni program.