Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Materice- praznik majki, jedan od nekoliko koji predstoje Božiću. Tradicionalno se proslavlja dve nedelje pred Božić. Kao što su majke vezivale na Detinjce, na isti način danas deca vezuju majke. Prema običajima, deca treba da ustanu rano i kanapom, maramom ili kaišem da zavežu majku. Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena u našem narodu, jedinstvena svetkovina u Srbiji.
Vezivanje i otkup
Obično deca ustaju pre majke i vezuju je dok je još u krevetu, ali mogu je vezati i kasnije dok je u nekom kućnom poslu. Majka se „brani“ i „moli“ da je odvežu, ali deca ne pristaju dok ne dobiju „otkup“. Otkupljuje se poklonima koji mogu biti skromni, poput bombone ili jabuke. Važna je ljubav i prisnost koju na ovaj praznik treba da podele svi članovi porodice. Vezuju se i udate žene u okruženju, komšinice, tetke, bake
Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja. Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlazile kod njih u posetu, noseći kolače i darove za otkupljenje, ćerki materijal za haljinu, zetu košulju. U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinjci, Materice i Očevi ne povezuju samo jednu generaciju, nego sve generacije roditelja i dece unazad. To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.
Običaji
Materice su praznik na koji ne treba spremati kuću, usisavati, raspremati kuću. Novija tradicija nalaže da muškarci i očevi zajedno sa decom spreme nedeljni ručak mamama i bakama koje treba da se odmaraju, odnosno kojima je jedina obaveza da mališanima obezbede poklon.
