Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju preznik Svetog Trifuna, a ovo je ne samo krsna slava u mnogim domaćinstvima, već i praznik vinogradara koji slave domaćinstva koja se bave vinogradarstvom i voćarstvom uz lomljenje slavskog kolača i tradicionalno orezivanje čokota. Sveti Trifun je u narodu poznat i pod imenima Orezač, Zarezan, Zarezojlo, Sveti Tripun, Sveti Trivun.
Prema predanju, sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj porodici i bio je veoma pobožan od najranijeg detinjstva. Kao dete vreme je provodio čuvajući guske, a od Boga je dobio „dar čudotvorstva i isceljenja“, pa je za života iscelio mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomagao onima koji su mu se obraćali za pomoć.
Narodni običaji na dan Svetog Trifuna
U narodu je za ovaj praznik vezano mnoštvo raznih običaja i verovanja, uključujući i neka danas zaboravljena verovanja. Na ovaj dan je običaj da vinogradari orežu barem jedan čokot vinove loze nakon čega ga polivaju vinom. Verovanje je da će tako vinograd bogatije rađati. Sveti Trifun se smatra i čuvarem bilja, njemu se mole da sačuva njive i vinograde od štetočina, a veruje se da upravo 14. februara priroda počinje da se budi iz zimskog sna, uz buđenje ljubavi kod ljudi. Ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva, a ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro, godina će biti sušna.
