Foto: Sokobanjske Vesti
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Spasovdan, jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu. Ovaj praznik se obeležava 40 dana nakon Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova), i uvek je četvrtkom. Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.
Kao što se u Jerusalimu četrdeset dana posle Vaskrsa išlo u Vitlejem u litiji, tako se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi organizuje Spasovdanska litija. Spasovdan kao krsnu slavu proslavlja i veliki broj pravoslavnih vernika.
Običaji i verovanja
Spasovdan je veliki praznik za koji se veruje da može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Ovo je veoma srećan dan, kada sve valja započinjati. Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala cicvara. Oni koji ne slave ovaj dan, a pogotovo oni koji slave – trebalo bi da pojedu svinjsku glavu ili glavu od brava. Prema običajima, muškarci se ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
