Foto: Sokobanjske Vesti
Govor sokobanjskog kraja, odnosno svrljiško- zaplanjski dijalekat, vratio je u detinjstvo većinu prisutnih u sali Male škole, gde je veče proze i poezije održao Goran Petrović. Svoje priče i pesme, Goran je počeo da piše pre tri decenije, a inspiracija su mu dani provedeni na pojati, sa babom i dedom, na njivi, sa ljudima u selu Sesalcu. Kroz svoje stvaralaštvo, opisuje život naših predaka, evocira sećanja na detinjstvo ali i prenosi tradiciju i kulturnu baštinu, kako bi i mlađe generacije pamtile reči koje dolaze iz naroda. Uskoro izlazi i njegova knjiga.
„Za svako slovo sam napisao priču ili pesmu na dijalektu, uključujući slovo koje nema svoj znak ali ga mi ovde koristimo. Naš govor je neopravdano potcenjen, a ja verujem da se upravo tim rečima može najlepše i najosećajnije govoriti. Ljudi u Leskovcu, Vranju neguju svoj govor, ne stide ga se, zato ja učim i decu da im ne bude strano ono što je naše, to je naš identitet“, kaže Goran Petrović.
O Goranovom stvaralaštvu govorila je Jovana Bojović Joksimović, naučni saradnik Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, ističući da se nekada se dijalekat u književnosti smatrao manje vrednim, a danas je sve prisutniji i važniji.
„Goranove pesme i priče ne samo da čuvaju jezik, već ga oživljavaju i bude sećanja. On uvodi u književnost sokobanjski kraj, a narodnim govorom bolje iskazuje i izražava ono što piše nego što bi to uradio književnim jezikom. Dijalektski materijal koji nam pruža može biti dragocena građa za naučne radove. Verujem da će čitaoci, u narednoj Goranovoj knjizi, uživati svakoj napisanoj reči“, istakla je Bojović Joksimović.
Dejan Krstić, naučni saradnik Narodnog muzeja u Zaječaru, osvrnuo se na antropološki značaj rada Gorana Petrovića.
„Samo dobar čovek može da piše iz duše, sa osećanjima, da i kod drugih izaziva osećanja kao što to čine Goranove pesme. Književnost na dijalektu je važna tema za jugoistočnu Srbiju, a ima četvorostruki značaj- književni, dijalektološki, etnografski i identitetski. Dijalekt je, posebno za nas u jugoistočnoj i istočnoj Srbiji, simbol lokalnog identiteta. Ako želimo da pokažemo lokalnu pripadnost, najpre ćemo je pokazati preko govora i dijalekta“, rekao je Krstić.
Književno veče otvorila je direktorka Kulturnog centra Daliborka Stevanović, naglašavajući da je Goran Petrović jedan od najvernijih saradnika Kulturnog centra i čovek sa mnogo talenata.
„Književnost na dijalektu je nešto gde se on najbolje oseća, neđu ostalim stvarima kojima se bavi. U današnje vreme, kada se tradicionalne vrednosti i reči gube u moru svakodnevice, Goran čuva tradiciju i govor svog kraja, i može se sa ponosom nazvati čuvarem zavičaja, a dragoceno je imati ga kao saradnika“, otvorila je veče Daliborka Stevanović.
Nakon obraćanja, Goran Petrović, učitelj, glumac i pisac, čitao je svoje pesme i priče, a reči koje smo mi zaboravili, on ih je oživeo i podsetio da su one deo naših baka i deka, deo nas i na nama je da ih prenesemo na mlađa pokolenja.
