Tri decenije ljubavi prema Sokobanji: Vidosava Hadnađev se svojoj banji vraća dok je života
Postoje mesta koja se posećuju, ali i ona kojima se čovek vraća. Ne zbog obaveze, ne samo zbog prirode i lepote, već zbog osećaja koji u njima pronalazi. Za Vidosavu Hadnađev iz Bečeja, Sokobanja je upravo takvo mesto- njena „banja sa dušom“, kojoj se vraća tri decenije i u koju, kako kaže, namerava da dolazi dok je živa.
Njena priča sa Sokobanjom počela je mnogo pre njenog prvog dolaska. Za to su, kako kaže, „krivi“ njeni roditelji, koji su godinama dolazili u Sokobanju i svojim pričama joj prenosili ljubav prema ovom mestu.
„Moji dragi roditelji, koji su punih 16 godina dolazili u banju, stalno su mi pričali o njenoj lepoti. Dovodili su i moju ćerku kao dete, zatim sam ja dovodila svoje unuke“, priča Vidosava.
Vremenom su se nizali dolasci, uspomene i generacije,a veza Vidosave i Sokobanje postajala je sve snažnija.
Ističe da je postala članica grupe „Ljubitelji Sokobanje“, a objave drugih članova dodatno su joj pokazale koliko toga još može da otkrije u mestu koje poznaje decenijama. Takođe je i veoma aktivna u promociji Sokobanje i svaki zabeležen momenat deli sa istomišljenicima.
„Svaki put kada pogledam nečije objave, otkrijem ili nešto novo što poželim da vidim kada opet dođem ili samo uživam u tako poznatim i toliko puta viđenim lepim detaljima ove divne banje“, kaže ona.
Za Vidosavu, međutim, Sokobanja nisu samo Ozren, Banjica, parkovi, staze i pejzaži. Njenu priču podjednako čine ljudi. Oni koje je upoznala pre dve ili tri decenije i koji su, kako kaže, postali prijatelji njene porodice.
"Posebno mesto imaju Vlada Vladisavljević, koji radi u hotelu Banjica i koga nazivam sinom, Desko Mihajlović, koga su poznavali još moji roditelji, Nada Jovanović koja je radila u Zdravljaku, dr Slavko Jovanović, domaćini Vile Milke, porodica Sekulić, posebno Mirče, Nebojša Malenović iz Vidikovca, Nebojša Marjanović- Čeda, kao i Vesna Marković, Snežana Mihajlović, Maxa i mnogi drugi zaposleni u nekadašnjoj Čoki", nabraja Vidosava.
Sa posebnom toplinom govori i o zaposlenima u ambulanti i hotelu Banjica.
„I danas, posle dve decenije kako nisam gost kod njih, pozdravljaju me kao roda“, kaže Vidosava, kojoj upravo takvi susreti daju osećaj sigurnosti i pripadnosti.
Posebno mesto u njenim uspomenama zauzima i pokojna Hada Milivojević, koja ju je, kako kaže, zvala sestrom. U njenoj kući boravila je prvih deset godina svojih dolazaka, paralelno sa boravkom u hotelu Banjica.
„U hotelu preko leta, a kod nje u maju i septembru“, priseća se Vidosava.
Danas, kada se osvrne na tri decenije dolazaka, kaže da je pokušavala da sabere dane provedene u Sokobanji i da je „došla“ do cifre od oko dve i po godine života provedenog u ovom mestu.
A onda shvati da brojke nisu ni važne.
Jer neke veze jednostavno ne mogu da se izmere vremenom.
„Sokobanja je zaista jedina banja sa dušom i zbog toga joj se vraćam ovih 30 godina“, kaže Vidosava.
Možda je upravo u tome tajna Sokobanje- u sposobnosti da čoveka koji je jednom zavoli neprestano poziva nazad. Da mu svaki novi dolazak donese nešto poznato, ali i nešto novo. Da priroda bude ista, a doživljaj svaki put drugačiji.
Za Vidosavu Hadnađev, Sokobanja odavno nije samo destinacija. Ona je deo porodične priče, zbirka uspomena, mesto susreta sa dragim ljudima i prostor u kome je, kako kaže, njena duša pronašla svoje utočište.
I zato nema dilemu- vraćaće se, ako Bog da, i narednih 30 godina.
„Dolaziću u moju voljenu banju dok živim.“
A Sokobanja će je, po svemu sudeći, svake godine čekati kao nekoga ko joj se odavno ne vraća kao gost, već kao svoj.