Sto godina ovoga ovog avgusta doživela je Dragica Stojković, među porodicom i prijateljima zvana nana Gina. Uz porodicu, svećice i pesmu, žena koja je videla mnoga sunca i snežne zime, na čijim rukama su ostali tragovi rada, a na licu i dalje osmeh, proslavila je vek života.
„Skupila se cela porodica, došla mi je sestra, ćerka, sestrići i bratanci, unuci i praunuci. Doneli su mi tortu a ja sam napunila paprike i zajedno smo jeli, pili, veselili se i smejali. Oduvala sam 100 i započela 101. godinu. Nisam očekivala da doživim stotu. Radila sam puno, živela u nemaštini, u tuđojn kući, izgradila svoju kuću sa mužem, očuvala decu i unučiće. Radovala sam se svemu- cveću, drveću. Poštovala sam sve i mene danas poštuju. Volim ljude, da svako svrati i bude ugošćen, da se poštujemo i budemo ljudi, da bude mir među ljudima. Da nije bilo sloge i poštovanja u porodici, ne znam da li bih živela ovoliko“, kaže baka Gina, koja i u stotoj godini života zrači životnom snagom.
U baka Gininim očima je mir, a u rečima sva mudrost života.
„Ne sekirajte se mnogo oko nebitnih stvari, sve u životu dođe i prođe, bitno je da se radujete, smejete, veselite. Ne treba vam povod da se okupite, slavite život i zdravlje. Razgovarajte međusobno, nema problema koji razgovor i sloga ne mogu da reše. Volite svakog, iako vam je neko učinio nešto loše, oprostite mu, ljudski je“, savetuje baka Gina.
Srećan rođendan, baka Gino! Neka tvoj osmeh i snaga žive još dugo među nama!
