Foto: Sokobanjske Vesti
Banja Jošanica, poznata još iz vremena Rimljana, i danas je mesto koje okuplja ljude u potrazi za lekovitom vodom i prirodnim blagom.
Njena istorija vezuje se za 1948. godinu, kada se, prema predanju meštanja, čobaninu Stojan Marijanović u snu javilo da mora da otkrije izvore i lekovitu vodu koja se krije ispod ovog sela.
U želji da izleči bolesnog sina, Stojan je došao do tadašnjeg vlasnika zemljišta, Draga Lazića, i zamolio ga da mu ustupi deo imanja kako bi se banja otvorila.
„Sudbina ih je spojila, jer je i moj deda u tom periodu imao veliku porodičnu tragediju. Tako je dogovor postignut, a na prostoru Jošanice otvoreno je čak 13 različitih izvora- gvozdene, stomačne, sumporne, reumatične, kisele, crvene i druge lekovite vode“, priča Danijel Lazić, meštanin sela na čijem se imanju nalazi banja.
Gvozdena i stomačna voda koriste se za čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, hronično zapaljenje želuca i spušten želudac, oboljenja tankog i debelog creva, pesak i kamen u bubregu, zapaljenje bubrega i bešike.
Reumatična voda dobra je za stanje posle reumaticne groznice, hronicni i inflamatorni reumatizam, posledice trauma i za oslabljenu cirkulacija krvi, do se sumporna koristi uglavnom za kožne bolesti.
Do šezdesetih godina banja je funkcionisala u privatnom aranžmanu, a zatim je prešla pod okrilje tadašnjeg sokobanjskog preduzeća koje je uredilo i proširilo kapacitete. U sastavu preduzeća, banja je radila sve do 2014. godine, kada je zbog stečaja prestala sa zvaničnim radom.
Iako objekti danas izgledaju zapušteno, meštani ističu da banja i dalje živi – ljudi svakodnevno dolaze, koriste lekovite izvore i veruju u njihovu moć.
„Banja Jošanica je naše nasleđe i naše bogatstvo. Iako trenutno nije u punom sjaju, ona i dalje okuplja ljude. Verujemo da će doći vreme kada će ponovo zasijati punim sjajem“, poručuje Danijel Lazić.
