Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja mirlikijskog čudotvorca, poznat po nazivu letnji Sveti Nikola.
Nikoljdan je najčešća slava kod Srba i proslavlja se 19. decembra, a 22. maja slavi se dan kada su mošti ovog svetitelja prenete iz Mire u Bari. To je preslava za vernike koji slave Svetog Nikolu 19. decembra, dok je zimski Sveti Nikola preslava onima koji slave letnjeg.
Prema narodnim verovanjima na današnji dan ne valja da se pere veš, čisti kuća ili radi bilo kakav kućni posao. U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na ovaj praznik, jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Ovaj praznik se naziva i letnji Sveti Nikola iako kalendarski ne pripada letu, ali najčešće bude lepo vreme na taj dan.
Pravoslavni vernici Svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom zla, pa i njegovo ime znači narodni pobednik. Vernici smatraju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i patnji i da se, uz pomoć njegove molitve, slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.
Prema predanju, smatra se da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, pa je ovaj srpski kralj hram u kome su pohranjene mošti Svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.
