Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu. Na ova jdan sećamo se stradanja Isusa Hrista, njegovog raspeća na Časni krst i žrtvovanja za spasenje sveta.
Prema predanju, Hrist je u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka mučen. Pontije Pilat, rimski prokurator Judeje, prvo je odbio da ga osudi jer nije pronašao za šta je kriv. Kada je uoči jevrejskog praznika Pashe trebalo da jedan zatvorenik dobije pomilovanje, narod je između Hrista i razbojnika Varave izabrao ovog drugog. Hristu je stavljen trnov venac na glavu i on je nosio na svojim plećima teški krst na brdo Golgota, gde je i razapet. Nakon mučenja, Hrist je poslao poruku svojim dželatima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.
Na Veliki petak ne peva se i ne veseli, danas je dan tišine, molitve i unutrašnje sabranosti. Nema jutrenja i bogosluženja, ne oglašavaju se crkvena zvona. Mnogi vernici ovaj dan provode u strogom postu, tugujući za Isusom Hristom. U hramovima se popodne iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Isusa Hrista u grob), koju vernici celivaju sve do Uskrsa. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen sto (grob Hristov).
Većina pravoslavaca u našoj zemlji farba jaja na Veliki petak, mada u nekim delovima zemlje, to se radi i na Veliki četvrtak.
