Foto: Sokobanjske Vesti
Danas se obeležava Svetski dan maternjeg jezika, a učitelj Goran Petrović, u želji da očuva govor sokobanjskog kraja priprema knjigu proze i poezije na dijalektu. Manenka, šamija, tipoljak, cedilo, bučina… Reči su koje su karakteristične za sokobanjski kraj, a koje ovaj učitelj želi da sačuva i prenese na naredne generacije.
„Završio sam knjigu sa 20 priča i 11 pesama za svako slovo azbuke, uključujući i slovo dz koje se upotrebljava kod nas. Meni je ovo maternji govor, timočko- prizrenski odnosno svrljiško- zaplanjski dijalekt. Nažalost, ovaj govor se sve više gubi, ustupa mesto književnom govoru i zato sam odlučio da napišem knigu, da akcentujem svaku reč i da ostane zabeleženo potomcima, da znaju kako su pre više decenija govorili njihovi preci“, kaže Goran.
Osnovni cilj obeležavanja Dana maternjeg jezika je da se podigne svest o značaju maternjeg jezika i višejezičnosti. Dijalekti predstavljaju bogatstvo i raznovrsnost srpskog jezika.
„Jezik i dijalekti su naš identitet i našeg govora ne treba da se stidimo, normalno je da u svakodnevnoj komunikaciji koristimo maternji jezik, jezik našeg kraja. Leskovac i Vranje mnogo više drže do svog dijalekta, neguju ga, dok kod nas, kao da se ljudi stide. Ja kao učitelj, i deci prenosim i bodrim ih da govore jezikom predaka, jer se mnogo lakše i prirodnije govoriti onim govorom sa kojim smo se rodili i koji smo slušali odrastajući“, dodaje učitelj.
Goran Petrović nagrađivan je za pesme na dijalektu. U Leskovcu, na manifestaciji „U ritmu dijalekta“ dobitnik je prve nagrade za pesmu „Seljanke“, dok je u Nišu takođe poneo prvo mesto za pesmu „Mamenka“, na festivalu „Preobraženjsko pojanje“.
U iščekivanju knjige, poslušajte pesmu „Život“.
