Foto: Sokobanjske Vesti
U centru Banje Jošanice na obalama Jošaničke reke radi vodenica potočara iz 1888. godine o kojoj godinama brine porodice Lazić. Vodenica je je gotovo ista kao i pre skoro 140 godina godina, a prema dokumentu koji su Lazići pronašli u podrumu navodi se da je vodenica izgrađena još 1821. godine. Danijel Lazić je još kao dečak učio vodeničarski zanat i četvrta je generacija koja u potočari melje sve vrste žitarica. Lazići su počeli da se bave vodeničarskim poslom i seoskim turizmom iz nužde, u trenutku kada su oboje ostali bez posla.
„Radio je prvo moj pradeda, pa deda Dragan, onda otac i sada ja. Reč je o zanatu koji se uči, postoje stvari koje moraju da se znaju, a ja sam ih naučio od svog oca, a on od svog. Gledao sam još od malena kako se i šta radi. Najvažnije je održavati dotok vode, jer bez vode vodenični kamen ne može da se okreće, a najteži deo posla je kovanje vodeničnog kamena, naročito ako se u njemu nađe kukuruz koji nije potpuno suv“, kaže Danijel Lazić.
U ovoj vodenici mnoge stvari u njoj su iste kao davne 1888. godine kada je izgrađena- vodenični kamen, drveno zvono na vratima kojim se doziva vodeničar, mučjak od drveta gde pada brašno, drvene posude za zahvatanje brašna. Kako kaže Danijel, melju sve vrste žitarica na tradicionalan način.
„Meljemo kukuruz, pšenicu, raž, ječam,ovas, pre svega za ljudsku ishranu, ali i za ishranu stoke. Brašno koje se dobija mlevenjem na ovaj način ne da se uporedi sa onim koje se melje u električnim mlinovima. Ovde se brašno dobija od celog zrna, sačuvani su svi hranljivi sastojci, a brašno je hladno jer se vodenični kamen sporo okreće i ne izgori hraniljive sastojke kao što to radi električni mlin“, objašnjava vodeničar.
Vodenica porodice Lazić jedinstvena je jer se nalazi u sklopu kuće pa Lazići u vodenicu ulaze pravo iz svoje kuhinje, dok je drugi ulaz pored seoskog puta i namenjen onima koji dolaze da bi kupili brašno ili doneli svoj kukuruz ili pšenicu na mlevenje.
Zahvaljujući originalnoj vodenici i lepoti prirode, Lazići su počeli da se bave i seoskim turizmom. U ovu kuću, gosti svraćaju i zbog ukusne kuhinje domaćice Zorice koja je višestruko nagrađivana za pripremu starih, tradicionalnih jela.
